Gvozdena šipka od 6 kilograma probila mu lobanju i prednji režanj mozga, a on nije ni trepnuo: Bio je svestan, a onda je ustao na noge, evo kako je preživeo
Godine 1848, železnički nadzornik Finez Gejdž preživeo je jednu od najpoznatijih povreda mozga u istoriji — gvozdena šipka od 6 kilograma probila mu je lobanju i prednji režanj mozga, ali je ostao pri svesti i uspeo je da ustane.
Iako se fizički oporavio, Gejdževa ličnost se dramatično promenila. Nekada odgovoran i druželjubiv, postao je impulsivan, psovao je i bio nepredvidiv — njegovi prijatelji su govorili da on više nije “Gejdž.” Ova transformacija postala je rano i snažno svedočanstvo koje povezuje prednji režanj mozga sa ličnošću i ponašanjem.
Njegov slučaj je izazvao tadašnje ideje o mozgu u 19. veku, pomažući nauci da se pomeri od frenologije (proučavanja ispupčenja na lobanji) ka neurologiji. Gejdž je dokazao da specifični delovi mozga — kao što je prefrontalni korteks — imaju ključnu ulogu u donošenju odluka, samokontroli i emocijama. Njegovo preživljavanje je takođe jedan od prvih dokumentovanih primera neuroplasticiteta — sposobnosti mozga da se prilagodi posle traume.
Priča o Gejdžu nije se završila njegovim propadanjem. On je na kraju uspeo da povrati strukturu u svom životu, radeći godinama kao vozač pozornice u Čileu, što je zahtevalo planiranje i koncentraciju — pokazujući rane znake oporavka mozga i otpornosti.
Moderni snimci mozga potvrđuju da je oštećenje bilo lokalizovano u levom prednjem režnju, uništivši oko 11% bele moždane mase i 4% kore. Iako je njegova povreda izazvala poremećaj u ponašanju, ona je takođe pokrenula dug put neuro nauke u mapiranju uma.
Kada je Gejdž umro 1860. godine, verovatno od epilepsije povezane sa povredom, ostavio je iza sebe ne samo probijenu lobanju, već i nasleđe koje je zauvek oblikovalo nauku o mozgu. Šipka koja ga je probola, kao i njegova lobanja, sada su izloženi u Medicinskoj školi Harvarda.
(Kurir.rs/Facts)
Bonus video: Ana je medicinski fenomen - može da priča samo u Soko Banji